Naime, sve više ljudi odlazi u mađarske banje. Komšije su shvatile kako da iskoriste banjski turizam i za lečenje i za zaradu. Mađarske banje otvorene su tokom cele godine, a poslednjih nekoliko godina veliki broj ljudi iz Vojvodine i Beograda odmara, najčešće tokom vikenda, na jugu Mađarske.

Banje u Mađarskoj

Najpopularnija je banja Eržebet u Morohalomu, a u okolini Segedina, najvećeg grada u toj oblasti, nalazi se više od deset banja i spa centara s hotelskim smeštajem.

Samo banja Eržebet ima više od 20 bazena raznih veličina, a posebno je pogodna za roditelje sa malom decom za koju ima mnoštvo interesantnih sadržaja. Kompleks Morohalom ima 14 zatvorenih bazena i sedam otvorenih bazena, dva zatvorena i porodični otvoreni tobogan, ledeni bunar i vodopad, zatim osam sauna, knajp kupatilo. Segedin je veoma blizu, svega 19 kilometara, pa sve što vam nedostaje može da se nabavi u tom gradu. Takođe, u Segedin se može otići i u akvapark, ali velikih tobogana ima i u Morohalomu.

Velika prednost je blizina, naročito za Vojvođane. Od Novog Sada do banje Eržebet, koja se nalazi desetak kilometara od graničnog prelaza Horgoš, stiže se za oko sat i po vožnje. Naravno, ako nema gužve na granici.

Termal iz Vrdnika

Termal iz Vrdnika specijalna je bolnica za rehabilitaciju. Termalna voda je konstantne temperature od 32,8 stepeni celzijusa što je svrstava u hipotermalne vode sa širokim spektrom delovanja. Čist vazduh sa velikim procentom ozona Termal banju svrstava u red vazdušnih banja.

Lečenje pacijenata u Vrdniku počinje tridesetih godina 20. veka kada je slučajno došlo do prodiranja termalne vode u južno okno rudnika. Rudari su uočili da duži boravak u toploj vodi povoljno deluje na kostobolju i povrede pa su iskopali tri manja bazena i koristili ih kao lekovite kupke. Zbog prodiranja vode u glavno okno 1968. godine zatvoren je ugljenokop, ali je izgrađen banjski centar. Rehabilitacioni centar “Termal” otvoren je 7. jula 1976.

Danas se u Termalu između ostalih leče i sledeće bolesti: osteoartritis zglobova, spondiloza kičme, lumbalni i cervikalni sindrom, povrede mekih tkiva, sportske povrede, periferne oduzetosti, glavobolja.

U terapijskom bloku su na raspolaganju hidroterapeutski bazen, kade sa podvodnom masažom, kineziterapija, elektroterapija, terapija laserom, magnetoterapija, krioterapija, parafinoterapija, radna terapija, dolorclast, akupunktura, ručna masaža, kao i sauna i fitnes sala.

Banja Junaković

Pored banje u Vrdniku, u Vojvodini radi još nekoliko banja i specijalnih bolnica. Osnivač ove banje je pokrajina.

Banja Junaković je udaljena 4,5 kilometra od Apatina. Ovde se koriste vode sa 700 metara dubine, a dostižu temperaturu od 50 stepeni celzijusa. Po kvalitetu spadaju u isti red kao i one u Karlovim Varima, Harkanju i Lipiku. Banja je počela s radom 1983. godine, a danas ima 270 ležajeva.

Medicinske terapije obuhvataju lečenje svih vrsta reumatizama, ortopedskih i neuroloških oboljenja, ginekoloških oboljenja i lečenje steriliteta.

Pored kompleksa od deset otvorenih bazena, osmostazne kuglane i četiri teniska terena, gostima su na raspolaganju i zatvoreni bazen, dve finske saune i teretana, podvodna i ručna masaža (anti-celulit, relaks, med i čokolada, refleksomasaža stopala, scrub marine spa tretman, holistička i ayurvedska masaža, arga terapija i limfna drenaža), što je obuhvaćeno povoljnim mini, dnevnim, vikend i sedmodnevnim paketima.

Banja u Bezdanu

Banja u Bezdanu radi pri Opštoj bolnici u Somboru. Ova specijalna bolnica mogla bi biti važan deo ponude za medicinski turizam. Godišnje se tu leči 1.500 stacionarnih pacijenata. Mineralna voda pripada kategoriji alkalnih natrijum-hidrokarbonatnih voda bogatih jodom. Temperatura vode iznosi 26 i 37 stepeni.

Banja u Kanjiži

Banja u Kanjiži sarađuje s dva privatna hotela. Koriste njihove smeštajne kapacitete, a oni koriste medicinske tretmane u toj banji. Kanjiška mineralna voda je radioaktivna i spada u alkalne kisele bikarbonatne vode natrijumskog tipa, navodi internet sajt ove banje. Analiza ukazuje da u njoj najviše ima katjona natrijuma, pa magnezijuma, kalijuma, kalcijuma i amonijuma, a od anjona hidrokarbonata, sulfata i hidrofosfata. Dva arteška bunara daju vodu sa dubine od 183 metra. Temperatura vode “Čudotvornog bunara” iznosi 27,2 stepena, dok je temperatura termo-mineralne vode 51, 64 i 72 stepena celzijusa. Mineralno blato ili peloid je specifičnog sastava i takođe se primenjuje u terapiji.

U tu banju dolaze pacijenti koji boluju od reumatizma, radi lečenja raznih povreda i lečenja oštećenog nervnog sistema.

Oko sedam kilometara od Kanjiže, početkom dvadesetog veka izbušen je bunar kako bi se tu pojila stoka. Međutim, izbila je lekovita žućkasta voda puna zapaljivih gasova.

Banja u Kanjiži danas ima rentgenski sistem za koštanu absorpciometriju, sistem za ultrazvuk, kolposkop, akušerski sto, defibrilator, EKG, elektrokardiograf i ergobicikl. Banja ima dva zatvorena bazena, saunu, sportsku dvoranu kao i terene za fudbal, košarku, rukomet i tenis. 

Banja Rusanda

Banja Rusanda nalazi su Melencima, a smeštena je pored jezera koje ima lekovitu vodu. Na dnu jezera nalazi se čist mulj koji miriše na sumpor-vodonik i neorganskog je porekla. Mulj i blato koje se izvlači iz jezera Rusanda veoma su lekoviti. Blatom i vodom u kojoj se nalaze natrijum, natrijum slufat, natrijum karbonat, sumporna kiselina, kalcijum i magenzijum ljudi se leče od 1867. godine. Bečki stručnjaci tada su bili fascinirani kvalitetom vode i blata, i upoređivali su tu banju sa tada nadaleko poznatim banjama Marienbad i Francesbad. Banja ima i jedan termomineralni izvor čija temperatura iznosi 32 stepena.

U ovoj banji mogu se lečiti oboljenja centralnog i perifernog nervnog sistema, povreda koštano-zglobnog i mišićnog sistema, oboljenja krvnih sudova, deformacije koje se pojavljuju u dečijem uzrastu, zapaljenskog reumatizma u mirnoj fazi, degenerativnog reumatizma (artroze i spondiloze), vanzglobnog i metaboličkog reumatizma, diskopatije i lumboišialgije, kožnih bolesti (psorijaza, hronični ekcem, akne…).

Banja u Starom Slankamenu

Banja u Starom Slankamenu je najstarija banja u Vojvodini. Nalazi se u opštini Inđija. Na slanim izvorima postojalo je lečilište još u tursko doba. Posle odlaska Turaka banja je zapuštena, a ponovo dobija na značaju krajem XIX veka. Prva analiza vode obavljena je 1876. godine, dok je lečilište osnovano 1906. Stari Slankamen ima izvore mineralne vode temperature 18,4 stepena, koja se ubraja u slano-jodne vode natrijumskog tipa.

Lečenje se obavlja u Specijalnoj bolnici za neurološka oboljenja i posttraumatska stanja “Dr Borivoje Gnjatić”. Terapije obuhvataju hidroterapije, kineziterapije, elektroterapije i radne terapije.

Banja je u više navrata renovirana i u okviru banjskog kompleksa 2007. godine izgrađen je nov savremeno opremljen objekat za smeštaj, u kome mogu da borave i turisti.

U banji se leče oboljenja centralnog i perifernog nervnog sistema, oboljenja lokomotornog sistema posle povreda ili operacija, reumatske i ginekološke bolesti.

Lekovito blato

Naše banje poznate su po najkvalitetnijem peloidu (lekovito blato) i najtoplijim izvorima. Turista i pored svega toga nema, već naši ljudi odlaze u Mađarsku.

Na propadanje domaćih banja između ostalog uticali su i loši zakoni, činjenica da većina banja nije vlasnički rešena, kao i loša reklamna ponuda. Najvažniji razlog jeste to što ljudi zaduženi za banje nisu shvatili da mora da se ulaže u infrastrukturu da bi se privukli turisti i zaradio novac. Ne samo da ne dolaze turisti jer nema bazena i tobogana već naši pacijenti idu u mađarske i slovenačke banje, jer su, kako kažu, bolje uređene. U Srbiji je registrovano oko 50 banja u kojima se leče pacijenti, a oko 55.000 ljudi lekari šalju na lečenje u banje.

Jedan od problema je što za većinu toplih izvora i njihova lekovita svojstva znaju samo meštani. Vlasti, republičke i lokalne, godinama ne obraćaju pažnju na termalne izvore, privatnici se ne usuđuju da ulažu novac jer nisu sigurni da li će im država pomoći ili odmoći. Našim banjama nedostaju upravo velnes i spa sadržaji koji su drugačiji od onoga kako ih mi sada doživljavamo.

Dragan Stojanović